Šestogodišnji Ivan se vozio sa svojim ocem kada su ih zaustavili zbog prebrze vožnje. Otac je pružio policajcu novčanicu od dvadeset dolara zajedno s vozačkom dozvolom. „U redu je, sine,“ rekao je otac kada su nastavili vožnju. „Svi to rade.“
Kao osmogodišnjak bio je prisutan kad je obiteljsko vijeće, kojemu je predsjedavao ujak Darko raspravljalo o najboljem načinu da smanje porez. „U redu je, mali,“ rekao je njegov ujak. „Svi to rade.“
Kad je imao 9 godina, mama ga je povela na njegovu prvu kazališnu predstavu. Čovjek na blagajni „nije imao“ više karata, sve su bile rasprodane dok mama nije pronašla dodatnih 5 dolara u svojoj torbici. „U redu je, dijete,“ rekla je. „Svi to rade.“
S 15 godina igrao je desnog braniča u srednjoškolskom ragbijaškom timu. Trener mu je pokazao kako da zaustavi i istodobno zgrabi protivničkog igrača za majicu tako da to sudac ne vidi. „U redu je, mali,“ rekao je trener. „Svi to rade.“
Kad je imao 16, prihvatio je svoje prvo ljetno zaposlenje u trgovini. Njegov je zadatak bio prezrele jagode stavljati na dno kutije, a dobre, koje se vide, na vrh. „U redu je, mali“ rekao je poslovođa. „Svi to rade.“
Kao osamnaestogodišnjak Ivan i njegov susjed javili su se na natječaj za fakultetsku stipendiju. Ivan je bio učenik koji jedva prolazi. Njegov je susjed bio među 3 % najboljih učenika u razredu, ali nije znao igrati desnog braniča. Ivan je dobio stipendiju. „U redu je, sine,“ rekli su njegovi roditelji. „Svi to rade.“
Kad je imao 19, pristupio mu je student s više godine i ponudio mu ispitne odgovore za 50 dolara. „U redu je, mali,“ rekao je. „Svi to rade.“
Ivana su otkrili na ispitu i osramoćenog poslali kući.
„Kako si to mogao učiniti majci i meni?“ rekao je otac. „Tako nešto nisi mogao naučiti kod kuće.“
Teta i ujak su bili strašno šokirani.
Ako postoji nešto što odrasli ne mogu podnijeti, to je dijete koje vara.
