Na adresu našeg Uredništva pristiglo nam je svjedočanstvo jedne supruge koja se odvažila progovoriti o svome odnosu prema svome mužu i o tome kako se on počeo mijenjati kada se ona počela mijenjati.
Žena čini muža muževnim ili mu oduzima muževnost. Muž kao glava kuće ima muževnost ako mu je žena poslušna. Ako mu žena svojom poslušnošću dozvoli da vodi obitelj, tj. da odlučuje u kući, onda muž dobiva na muževnosti.
Odrasla sam u obitelji u kojoj se živjelo paradoksalno. Albanka sam s Kosova i kod nas je zakon da je muž glava obitelji, ali samo na riječima, jer se tako ne živi. Uglavnom je u svakoj obitelji žena vođa, a ako je u kojoj kući glava obitelji muž, onda je to većinom netko agresivan tko se svojom fizičkom snagom želi nametnuti.
Tako je i moja mama o svemu odlučivala, dok je tata slijegao ramenima i klimao glavom. Moj je otac odrastao bez oca pa je bio dodatno zakinut. Nije se opirao da bi preuzeo odgovornost muža. Bio je dosta nespretan pa je moja majka preuzela ulogu muškarca. Dok je moja majka brusila kamene zidove, tata joj je dodavao alat, dok je ona premještala namještaj po kući, tata joj je otvarao i zatvarao vrata.
Odrastajući u takvom ambijentu, složila sam sliku u glavi da i ja moram biti takva poput moje majke. Smatram da je moja majka oduzela muškost mome ocu tako što mu nije bila potpora, nego je preuzela njegovu ulogu. Naravno, iz neznanja i životnih okolnosti. Najgore što možete učiniti za nekoga u svakodnevnom životu jest da odradite poslove koje njemu pripadaju. Time oduzimate odgovornost dotične osobe. Tako je i s odgojem djece.
Udala sam se s takvim stavom. Muž i ja „nadmetali‟ smo se tko će biti muževniji u našoj obitelji. Kad sam ja kupila kantu boje i pohitala pobojati jednu prostoriju, moj je muž bio šokiran jer je taj posao pripadao njemu. Odgojen je različito od mene i preuzimao je svoju odgovornost. Kažem „pohitala‟ jer je uglavnom problem u nama ženama nestrpljivost. Kada mi zatražimo od muževa da nam naprave nešto u kući, npr. pobojaju prostoriju, ako to nije odmah, onda to mi odradimo same glumeći pri tome žrtve i na taj način oduzimamo odgovornost i muževnost svojih muževa. Nemojte sad ovo krivo shvatiti da žene ne smiju raditi muške poslove ili obrnuto. Sada suprug i ja pilimo drva i čistimo kuću zajedno.
Sad dolazi ono najbitnije: žene, pokoravajte se svojim muževima kao Gospodinu. Ja sam svog muža izmolila. U braku sam molila da se muž promijeni sve dok nisam shvatila da se ja moram promijeniti. Počela sam moliti da shvaćam i prihvaćam sve muževe nedostatke. Počela sam za početak činiti male stvari s puno ljubavi. Dočekivala sam ga s posla s puno ljubavi. Tu ljubav trebate izmoliti jer je ljubav milost Božja. Ja sam molila: „Isuse, umnoži mi ljubav prema mužu.‟
Presvetu Majku Mariju dozivala sam u svoj život čitajući knjigu „Rasprava o pravoj pobožnosti prema Djevici Mariji.‟ O, Presveta Djevice Marijo, kada grlim muža, grli ga ti po meni, kada gledam muža, gledaj ga ti, Marijo. Kada kuham ručak, onda pak zamolim Mariju da začini hranu po ukusu moga muža (jako sam bila nespretna u kuhanju, a sad sam uz pomoć Majke Marije vrsna kuharica). Počela sam kuhati ono što muž voli pa sam tako kuhala i tripice (horor!), ali sve iz ljubavi!
U ovakvim situacijama kad nam dobro ide često se uzoholimo. Tako je to bilo i sa mnom. Kako su se stvari poboljšavale, tako je i moja oholost rasla. Što sam ja više molila (on i nije bio neki molitelj), moj je muž bivao sve mudriji, a meni je to išlo na živce, jer ja nisam imala tu mudrost. Moram naglasiti da sam često prije molitve govorila „molit ću u Ime Isusovo po sakramentu braka‟. Ako su muž i žena jedno po sakramentu braka, onda supružnik može dobiti jednake milosti kao i molitelj.
Da se vratim na ono kako je Bog počeo lomiti moju oholost. Zajedno smo se uključili u molitvenu zajednicu. Za mene je bilo čudo da je on sam htio biti u zajednici. Ali đavao nikad ne spava pa se i tu umiješao. Ja sam se navezala na voditeljicu, što je vrlo opasno, pa sam nju zamijenila za muža. Dok smo mi molile, moj je muž tonuo u osamljenost. Iz zajednice smo se „izvukli‟ milošću Božjom. Srce moga muža vapilo je da mu vrati ženu. Kad su meni pale ljuske s očiju i kad sam spoznala da sam bila na krivom putu, a moj muž je cijelo vrijeme to znao i trpio, tada sam spoznala svoje pravo poslanje, a to je poslušnost mužu. Poslušnost mužu odnosi se na poslušnost Isusu, ali po mužu. Muž mi je rekao da je u zajednici ostao samo da mene ne izgubi. U dnevniku svete Faustine pročitala sam kako je njoj Isus rekao da sluša duhovnika, a da će duhovnika On voditi. Meni je to bilo otkriće. Faustina je skoro svaki dan razgovarala s Isusom, a On joj je rekao da sluša duhovnika. Tako sam i ja osjetila poziv da slušam muža, a da će ga Isus voditi.
Vratit ću se na početak pa ponoviti: poslušnost žene daje muževnost mužu. To mi je zaista jedna od težih odluka i donosim je svaki dan, jer jedino na taj način Bog lomi moju oholost. Ispričat ću vam još jedan primjer. U našoj župi nema nikakvih molitvenih zajednica i župa je uspavana. U telefonskom razgovoru sa časnom iz župe dogovorile smo se da ću ja organizirati (s obzirom da imam dar za organizaciju događaja) u suradnji sa župnikom duhovnu obnovu pa pozvati nekog svećenika predavača i tako potaknuti župljane da se probude. Ja sam bila u zanosu i uzbuđenju kako ćemo to organizirati. Kada sam prekinula razgovor i sva sretna rekla mužu „Časna želi da organiziram duhovnu obnovu u našoj župi.‟, on mi je na to odgovorio: „A znaš li ti što ja želim? Da se udaljiš od toga i ne petljaš se u to!‟ Naš razgovor prekinut je sa suzama u mojim očima. Moj muž meni nikada ne zapovijeda, ali ovaj je put to izrekao odlučno i zapovjednički. Tada sam jasno čula Isusov poziv koji je glasio: „poslušaj muža‟. Bilo je jako bolno, ali jedino ispravno u tom trenutku! Naravno, poslušala sam ga. Odluka da slušam muža nije zato što ja ne znam odlučivati za sebe, nego da se ne uzoholim. Ako Bog nešto želi od vas, a muž se tome opire, tada će Bog omekšati srce mužu i Božja volja će se ispuniti. Na taj način sam pozvana na svetost.
Bog vas blagoslovio!
Foto: Pixabay
