Dječak je imao vrlo nagao karakter.
Jednog dana njegov mu je otac dao vrećicu čavala i rekao:
„Svaki put kad izgubiš kontrolu nad sobom, zabij jedan čavao u ogradu.”
Prvoga dana ograda je već bila puna čavala.
Nakon tjedan dana dječak je shvatio da je lakše obuzdati gnjev nego zabijati nove čavle.
Iz dana u dan udaraca je bilo sve manje.
Na kraju je došao dan kad se nijednom nije razljutio.
Tada mu je otac rekao:
„Od danas, svaki put kada se uspiješ suzdržati, možeš izvaditi jedan čavao.”
Prolazili su dani i došao je trenutak kada u ogradi više nije ostao nijedan čavao.
Otac je uzeo sina za ruku, odveo ga do ograde i rekao:
„Dobro si učinio. Ali pogledaj – koliko je rupa ostalo u stupovima.
Oni nikada više neće biti isti.
Tako je i s ljudima. Kada nekome kažeš nešto loše, ostaje trag – baš kao ove rupe.
I nije važno koliko se puta poslije ispričaš – ožiljak ostaje.”
Riječi imaju snagu. Mogu raniti dublje od bilo čega drugoga.
(Nepoznat autor)
Foto: Unsplash
